Veliki pozdrav svima vama koji ste do sada pratili moj rad i moju zajebanciju kroz ovaj blog.Dugo nisam nista napisao a razlog tome je sto sam previse vremena posvetio necemu sto sam znao da je unapred osudjeno na propast.Ponada se covek,vidi tracak nade,svetlost na kraju dugog i mracnog tunela,utone u neku vrstu sna a onda se probudi kao poliven vodom.Ni sad ne znam zasto ovo pisem.Valjda je to ljudska potreba da olaksa dusu.Da skine neki teret sa srca pa makar to bilo i ovako,virtuelno.Mozda je greska u meni?Mozda se ja previse vezem za ljude za koje ne bi trebalo.Desavalo mi se to mnogo puta dosad.Pre nekoliko godina sam bio jako aktivan na chatovima na kojima se okupljaju nasi ljudi sirom sveta.Posle nekoliko meseci ssm se toliko vezao za neke ljude da sam mogao ruku u vatru za njih da stavim.Mnogi od njih,ne svi,su me izneverili.Oni koji nisu su mi i dan danas prijatelji i rado se cujemo i vidimo kad nam to slobodno vreme dozvoli.Medjutim,oni koji su me na neki nacin izneverili,su mi ostavili duboke rane jer su to upravo oni ljudi za koje sam mislio da su mi prijatelji.Virtualan svet je gadna rabota.
Ali nije se meni to desavalo samo u virtualnom svetu.Cesce mi se desava u stvarnom zivotu.Mozda je to zbog mog posla.Radim po ceo dan ne vidjam ljude,ne izlazim,ne krecem se.Kuca ,poso sto bi rekao pokojni Ekrem Jevric.Evo i sada osecam neku privrzenost sa vama,ljudima koji ovo citate.Jbg,nisam ,,hladna,, persona.Sve sto radim radim sa dusom,dajem celog sebe a ne trazim za uzvrat nista.Mozda malo razumevanja ali to je vec neka druga tema.
Volim kad ovako pisem.Skuvam kaficu,sednem,udjem na blog i pustim prstice da pisu sta im je volja.Lakse mi je nekako nego da sad namecem sebi temu o kojoj u ovom momentu ne zelim da pisem a znam da bi vama bila interesantna.Hvala vam svima koji me pratite i koji ovo citate.Ako se pronalazite u necemu sto sam napisao,to samo znaci da nisam jedini ,sto me koliko toliko raduje.Ne valja biti jedini u necemu i da tvoje muke niko ne zna.
Do sledeceg posta.Vas Baki
Ali nije se meni to desavalo samo u virtualnom svetu.Cesce mi se desava u stvarnom zivotu.Mozda je to zbog mog posla.Radim po ceo dan ne vidjam ljude,ne izlazim,ne krecem se.Kuca ,poso sto bi rekao pokojni Ekrem Jevric.Evo i sada osecam neku privrzenost sa vama,ljudima koji ovo citate.Jbg,nisam ,,hladna,, persona.Sve sto radim radim sa dusom,dajem celog sebe a ne trazim za uzvrat nista.Mozda malo razumevanja ali to je vec neka druga tema.
Volim kad ovako pisem.Skuvam kaficu,sednem,udjem na blog i pustim prstice da pisu sta im je volja.Lakse mi je nekako nego da sad namecem sebi temu o kojoj u ovom momentu ne zelim da pisem a znam da bi vama bila interesantna.Hvala vam svima koji me pratite i koji ovo citate.Ako se pronalazite u necemu sto sam napisao,to samo znaci da nisam jedini ,sto me koliko toliko raduje.Ne valja biti jedini u necemu i da tvoje muke niko ne zna.
Do sledeceg posta.Vas Baki
Нема коментара:
Постави коментар