TRESNJE

Secam se,da sam kao klinac,jedva cekao sredinu maja ne bi li isao po vikendicama i brao tresnje.Odrastanje moje u Vrdniku jw bio jedan predivan deo mog detinjstva a ,siguran sam,da su upravo tresnje pokupile jedan deo zasluga za to.Mogu ja vama pisati nadogucko i nasiroko ali taj osecaj,kada se popnete na drvo,a svuda oko vas vise prelepe,precrene,skoro ko omanje jabuke ,tresnje je ne procenjiv.Osecaj zbunjenosti i radosti u isto vreme.Prosto ne znas gde da se latis rukom,koju prvu da uberes i socno je pojedes.Onaj ko nikada nije brao tresnje ne moze da zna taj osecaj.Nije isto to i kao kad ih kupis na pijaci.Ne.Najsladje su tresnje sa onog drveta na kojem si se najvise izgrebao ne bi li ih ubrao.Ne procenjiv je osecaj kada ih beres i jedes a sedis na grani ne debljoj od tvoje decije ruke koja je spremna svakog casa da pukne pod tvojom tezinom.A kada pukne ti se nadjes guzicom na zemlji sav umazan i izderan od granja.Eeeeeee to je ugodjaj.Ne procenjiv je i osecaj kada te gazda te iste tresnje vija po livadi sa stapom da ti da ,,svog boga,, i dok ti psuje ,,majku mangupsku,,.Ali po mom misljenju,najjaci osecaj je kad dodjes kuci,iako si jedva zivu glavu izvukao od gazde tresnje,pa te majka olesi od batina zbog prljave i pocepane odece.Ostane tu i koja modrica a boga mi i koji oziljak za uspomenu ali neka,vredelo je.Vredelo je svake ogrebotine,svakog pada sa drveta,svakog bezanja od ljutitog cuvara tresanja i svakih batina koje sam zbog njih dobio.To su uspomene i secanja koja se nece vratiti ali mi je drago sto ih imam u svom srcu.Danasnja deca to slabo mogu da shvate jer im je celo detinjstvo kompjuter i televizor ali mi,malo stariji,dobro znamo sta znaci TRESNJA.



Do sledeceg posta.Vas Baki