Osmi mart se ne proslavlja samo kao dan zena vec i kao dan majki.Secam se da smo u osnovnoj skoli svake godine pravili cestitke i predstave za majke.Tog dana bi svi bili doterani i izvanredno dobri.Nase majke bi sedele i uzivale u pesmama,recitatima i slikama koje bi pripremili za njih.Retko koja majka je uspevala da sakrije suzu koja se od radosti izmami iz njenog toplog oka.Dok sam se tako prisecao tih skolskih dana dodjoh na ideju da nadjem neku lepu pesmu o majci i nadjoh je.Nadam se da ce se i vama svideti.Pesma za sve majke ovog sveta i za one koje ce to tek postati.
Srecan vam 8.mart.
МАЈЦИ
Много ми недостају твоје речи
чак и заповед да урадим нешто
време не може ране да излечи
сузе те научи да сакриваш вешто.
Твога гласа нема, све остало ту је
чак још зором чујем: хајде, узми слатко
лагани ти корак кућом одјекује
као да си негде изишла на кратко.
А можда си отишла звезде да ми скинеш
јер све друго ти си мени дала
никад ниси престала да стрепиш и бринеш
а ја никад нисам рекао ти хвала.
Празнина притиска и није ми лако
али кад год погледам у небо високо
знам да си ту негде, и осетим како
на ме будно пази твоје брижно око.
Знам да ме гледаш негде из прикрајка
а кад навру сећања и тренуци сете
слутим да се пита моја стара мајка:
„Где ли је, шта ради, њено мало дете“.
Одговор ти шаљем, сада ми не смета
то питање због кога осећах се јадно:
твој син мали од шесдесет лета
добро је обучен и није му хладно.
Srecan vam 8.mart.
МАЈЦИ
Много ми недостају твоје речи
чак и заповед да урадим нешто
време не може ране да излечи
сузе те научи да сакриваш вешто.
Твога гласа нема, све остало ту је
чак још зором чујем: хајде, узми слатко
лагани ти корак кућом одјекује
као да си негде изишла на кратко.
А можда си отишла звезде да ми скинеш
јер све друго ти си мени дала
никад ниси престала да стрепиш и бринеш
а ја никад нисам рекао ти хвала.
Празнина притиска и није ми лако
али кад год погледам у небо високо
знам да си ту негде, и осетим како
на ме будно пази твоје брижно око.
Знам да ме гледаш негде из прикрајка
а кад навру сећања и тренуци сете
слутим да се пита моја стара мајка:
„Где ли је, шта ради, њено мало дете“.
Одговор ти шаљем, сада ми не смета
то питање због кога осећах се јадно:
твој син мали од шесдесет лета
добро је обучен и није му хладно.
Нема коментара:
Постави коментар