Rekao sam vam u proslom postu o sujeverjima da cu pokusati da vam docaram neka od njih i evo.
VILE.Za njih se obicno misli da su dobrocudne,da su nasi cuvari,narocito cuvari dece ali ja imam jednu drugaciju pricu za vas.Ispricao mi ju je jedan cica u Vrbovcu,selu nedaleko od Soko Banje.Inace je juzna Srbija puna sujeverja i prica o paranormalnom.
Bio sam klinac,nekih 12-13godina,kada sam zadnji put bio tamo.Sva rodbina moje majke je u Vrbovcu pa sam samim tim celo leto provodio tamo.Slikovito selo prepuno lepih pejzasa,opasano sumom i izvorima sto je jako bitno za ovu pricu.Tamo su me svi poznavali jer selo nije veliko i svako svakom bukvalno dodje neki rod.Jednog dana sam se setao po sumarku nedaleko od kuce i naleteo na dvojicu starihih ljudi.Cuvali su koze.Jedan je sedeo i pusio cigaretu a drugi je trcao oko koza i nerazgovetno nesto pricao.Nista to meni nije bilo cudno.Javio sam se ljudima a onaj sa cigaretom mi je samo odmahnuo glavom.Gledao sam u onog sto mrmlja i primetio sam da covek nije bas pod vinklom.Osim sto je bio odrpan i prljav bio je jako zapusten a ledja su mu bila deformisana,kao da je imao grbu na ledjima.Nije bio mnogo star,mozda pedesetak godina a po fizionomiji lica videlo se da je bio lep covek,kazem bio posto sada to definitivno vise nije.Zapitah onog sa cigarom sta je onom coveku,zasto je takav i on poce da mi prica.
,,Znam ja tebe mali ciji si.Tvoja majka je na istoj ovoj livadici koze cuvala a bila je mladja od tebe.Vidis taj covek se zove Mile.On ti dodje rod.Nekada je bio najlepsi momak u selu Sve su devojke htele da se udadu za njega a on ne htededa se zeni.Uvek je bio nacinjen(doteran) i sredjen.Njega su dolazili ocevi da prose iz drugih sela.Tolika je lepota bio.Bio i visok mlogo(mnogo).Pa sta mu se desilo?zapitah.Vidis sinko ovako ti to bese.Isao si je on iz Banju(Soko Banje) jednu noc.Vrcao se sa vasara.Ja si bese sas njega.Dovezosmo se do ulaz u selo,do groblje kad on zaustavi kola(volovska kola)Kaze mi da si ja idem doma a da ce on da odvede volovi da napoji.Ja mu reko da ne ide po noc dole,jer sam cuja da u noc si izlaze vile.To je izvor dole a ima i vodenica.Jos kad sam si ja bio dete mi pricali da je vodenicar umreja od stra(straha),sva mu kosa pobelela.Ne htede me poslusa i ja si odo doma a on si ode da napoji volovi.Vec sam si bio na pol put a ne dade mi djavo mira te se vratih po njega.Idem si ja kroz onaj mrak,polako,ne smem se osvrecem(okrecem)suska si lisce pod noge a u mene neka jeza mi prolazi.Ne cujem ga.Nije mogaja da mi tolko utekne.Sve se mislim da nisam zalutaja al gde bre da zalutam ovo je moja suma,moje selo.Znam si svaki kamen tuj.Stanem da oslusnem kad cujem gde neki se svadjaju al samo muski glas jedan.Pridjem malo blize.Ne vidim nikoj al jasno si cujem gde vice onaj muski glas ,,pusti me,bezi od mene,,.Odjedanput iskoci si Mile ispred mene sav rascupan,izgreban,pocepan,kosa mu bela,oci zakrvavljene a iza njega nesto belicasto kao svetlost al blaga.Mrak bese vec polako proso,sunce se pominjuva(pojavljuje)a onoj svetlo mu na ledja i dalje.Mile se baca u stranu kuka,jauce a onoj ga ne pusca.Ja si pritrcim da mu pomignem kad onoj skoci prema men a ja uteko.Znoj me oblija.Sve se upisa od stra.Trcim si a onoj iza men sve vice,,nece pobegneees,, ,,nece pobegneees,,.Trcaja sam kolko me noge nosile.Izadjo na put pored groblje kad sunce izadjo.Ja se okrenu,NEMA NISTA.Vidim samo gde Mile lezi travu.Dodjo si do njega i podigo ga.Ziv je bija al to vise neje bija Mile.Bilo je ovoj sto sad vidis dete.To ostade od Mileta.Pa sta je bilo to sto vas je vijalo ciko?upitah.Toj je bila Vila.Vile ne vole kad se prica za nekog da je lepsi od njia(njih).Mile bese dobar covek al lepota ga kostaja(kostala).Zapmti si,nikad ne idi pored vodu,izvor po noc.Tu vile izadju da se gledaju u vodu.Kog uvate ziv ne pobegne.Idi si sad i dete i ne pitaj me vise da ti kazujem(pricam).Star sam vise a bojim se da jos nesam pobegaja onoj sto me ganjalo tuj noc".
Da vam kazem iskreno otsekao sam se od straha dok sam slusao cicu kako mi prica.Jeza me je prolazila kroz celo telo.On je meni tu pricu pricao sa toliko paznje i detalja a ja sam ovo samo uspeo da zapamtim.Od tada je proslo skoro 20 godina.Taj cica verovatno vise nije ziv ali ako jeste,kad odem u Vrbovac,pitacu ga da me odvede na to mesto ali preko dana.Ne bih da izazivam sudbinu.
Svako sujeverje ima neku ovakvu pricu i nesto sto se nekom desilo.Sujeverja, koliko god da su ,,prazne price,, nateraju te da razmislis dal je to istina.Do sledece price pozz.
VILE.Za njih se obicno misli da su dobrocudne,da su nasi cuvari,narocito cuvari dece ali ja imam jednu drugaciju pricu za vas.Ispricao mi ju je jedan cica u Vrbovcu,selu nedaleko od Soko Banje.Inace je juzna Srbija puna sujeverja i prica o paranormalnom.
Bio sam klinac,nekih 12-13godina,kada sam zadnji put bio tamo.Sva rodbina moje majke je u Vrbovcu pa sam samim tim celo leto provodio tamo.Slikovito selo prepuno lepih pejzasa,opasano sumom i izvorima sto je jako bitno za ovu pricu.Tamo su me svi poznavali jer selo nije veliko i svako svakom bukvalno dodje neki rod.Jednog dana sam se setao po sumarku nedaleko od kuce i naleteo na dvojicu starihih ljudi.Cuvali su koze.Jedan je sedeo i pusio cigaretu a drugi je trcao oko koza i nerazgovetno nesto pricao.Nista to meni nije bilo cudno.Javio sam se ljudima a onaj sa cigaretom mi je samo odmahnuo glavom.Gledao sam u onog sto mrmlja i primetio sam da covek nije bas pod vinklom.Osim sto je bio odrpan i prljav bio je jako zapusten a ledja su mu bila deformisana,kao da je imao grbu na ledjima.Nije bio mnogo star,mozda pedesetak godina a po fizionomiji lica videlo se da je bio lep covek,kazem bio posto sada to definitivno vise nije.Zapitah onog sa cigarom sta je onom coveku,zasto je takav i on poce da mi prica.
,,Znam ja tebe mali ciji si.Tvoja majka je na istoj ovoj livadici koze cuvala a bila je mladja od tebe.Vidis taj covek se zove Mile.On ti dodje rod.Nekada je bio najlepsi momak u selu Sve su devojke htele da se udadu za njega a on ne htededa se zeni.Uvek je bio nacinjen(doteran) i sredjen.Njega su dolazili ocevi da prose iz drugih sela.Tolika je lepota bio.Bio i visok mlogo(mnogo).Pa sta mu se desilo?zapitah.Vidis sinko ovako ti to bese.Isao si je on iz Banju(Soko Banje) jednu noc.Vrcao se sa vasara.Ja si bese sas njega.Dovezosmo se do ulaz u selo,do groblje kad on zaustavi kola(volovska kola)Kaze mi da si ja idem doma a da ce on da odvede volovi da napoji.Ja mu reko da ne ide po noc dole,jer sam cuja da u noc si izlaze vile.To je izvor dole a ima i vodenica.Jos kad sam si ja bio dete mi pricali da je vodenicar umreja od stra(straha),sva mu kosa pobelela.Ne htede me poslusa i ja si odo doma a on si ode da napoji volovi.Vec sam si bio na pol put a ne dade mi djavo mira te se vratih po njega.Idem si ja kroz onaj mrak,polako,ne smem se osvrecem(okrecem)suska si lisce pod noge a u mene neka jeza mi prolazi.Ne cujem ga.Nije mogaja da mi tolko utekne.Sve se mislim da nisam zalutaja al gde bre da zalutam ovo je moja suma,moje selo.Znam si svaki kamen tuj.Stanem da oslusnem kad cujem gde neki se svadjaju al samo muski glas jedan.Pridjem malo blize.Ne vidim nikoj al jasno si cujem gde vice onaj muski glas ,,pusti me,bezi od mene,,.Odjedanput iskoci si Mile ispred mene sav rascupan,izgreban,pocepan,kosa mu bela,oci zakrvavljene a iza njega nesto belicasto kao svetlost al blaga.Mrak bese vec polako proso,sunce se pominjuva(pojavljuje)a onoj svetlo mu na ledja i dalje.Mile se baca u stranu kuka,jauce a onoj ga ne pusca.Ja si pritrcim da mu pomignem kad onoj skoci prema men a ja uteko.Znoj me oblija.Sve se upisa od stra.Trcim si a onoj iza men sve vice,,nece pobegneees,, ,,nece pobegneees,,.Trcaja sam kolko me noge nosile.Izadjo na put pored groblje kad sunce izadjo.Ja se okrenu,NEMA NISTA.Vidim samo gde Mile lezi travu.Dodjo si do njega i podigo ga.Ziv je bija al to vise neje bija Mile.Bilo je ovoj sto sad vidis dete.To ostade od Mileta.Pa sta je bilo to sto vas je vijalo ciko?upitah.Toj je bila Vila.Vile ne vole kad se prica za nekog da je lepsi od njia(njih).Mile bese dobar covek al lepota ga kostaja(kostala).Zapmti si,nikad ne idi pored vodu,izvor po noc.Tu vile izadju da se gledaju u vodu.Kog uvate ziv ne pobegne.Idi si sad i dete i ne pitaj me vise da ti kazujem(pricam).Star sam vise a bojim se da jos nesam pobegaja onoj sto me ganjalo tuj noc".
Da vam kazem iskreno otsekao sam se od straha dok sam slusao cicu kako mi prica.Jeza me je prolazila kroz celo telo.On je meni tu pricu pricao sa toliko paznje i detalja a ja sam ovo samo uspeo da zapamtim.Od tada je proslo skoro 20 godina.Taj cica verovatno vise nije ziv ali ako jeste,kad odem u Vrbovac,pitacu ga da me odvede na to mesto ali preko dana.Ne bih da izazivam sudbinu.
Нема коментара:
Постави коментар