Ponedeljak

Ponedeljak,novi radni dan.Ustajem jutros,iako nisam kasno legao,kao slogiran.Zvoni onaj alarm na telefonu kao nenormalan a ja ni makac.Oci su otvorene ali telo spava.Da li da ustanem ili da odustanem.Vodi se borba u meni.Epskih razmera.Taman kada htedoh odustati i pomeriti alarm na jos pola sata cujem glas cerkice.Treba da je vodim u skolu.Znaci to je to.Spavanje je zavrseno,izgovora da ostanem u krevetu jos koji minut,je ponestalo.Umivanje,pranje zuba,oblacenje,sve po planu i programu.Pravac skola.U glavi mi se mota pesmica koju smo pevali u osnovnoj ,,oj skolo nisam te ni vol'o,,.Ni sad je ne volim.Vracam se kuci kao zombi.Jedva pogadjam kljucaonicu od ulaznih vrata zgrade.Da mi je znati koji zlotvor svako jutro zakljuca i to bas kad ja izadjem.Imam osecaj da stoji iza coska ulaza i ceka da ja izadjem da bi zakljucao vrata samo zato da bih se ja posle ovako ,,mucio,, da ih otvorim.Kafa je na stolu.Mirise,mami me kao dete secerna vuna.Sa prvim gutljajem i paljenjem cigarete zvanicno pocinje dan.Ponedeljku eveeee me.